Здравље

КАРДИОХИРУРГ ДОЦЕНТ ДР БОШКО ЂУКАНОВИЋ, ДИРЕКТОР ИНСТИТУТА „ДЕДИЊЕ”
Све тајне срца
Најбоља установа ове врсте у (југо)источној Европи и једна од најбољих на свету, „Дедиње” је само у току прошле године реализовало преко 4.000 операција, од тога 1.600 на отвореном срцу, уграђено је на стотине пејсмејкера, прегледано и дијагностификовано више од 20.000 пацијената. Врхунска знања и искуства концентрисана у овом елитном институту извозе се широм света, од Хјустона, преко Либије, до Јарослава. Највећи проблем је дуга листа чекања, увек најмање 3.500 болесника. Стручњаци института с горчином истичу да многи пацијенти неће ни дочекати операцију, и то само зато што нема довољно капацитета! Хитна интервенција државе је неопходна

Пише: Јагода Плавшић


Најпре нам је заказани разговор због Француза померен за неки други дан.  Онда смо због Руса чекали готово два сата да кардиохирург доцент др Бошко Ђукановић, иначе љубазни господин који је увек спреман да новинарима изађе у сусрет, уграби мало времена.
У првом случају радило се о једном од највећих светских стручњака за хирургију срчаних залистака професору Силвану Шавоу, који четврту годину заредом долази у Београд и оперише пацијенте с урођеним срчаним манама, истовремено упућујући у свој рад српске лекаре. Али, управо у дану наше посете дуже од три сата гледао је како др Ђукановић са колегама оперише грудну аорту, да би на крају изјавио: „Одушевљен сам оним што се овде ради, тако нешто у својој пракси још нисам видео!”
У другом случају реч је била о првом човеку руске Јарославске губерније господину Лисицину са сарадницима. Први сазнајемо за идеју (и разговоре) да се „Дедиње”, у ствари српско знање сконцентрисано под кровом тог института, пресели и у Русију.
Ако овоме додамо податак да на фотографији у његовој канцеларији видимо доцента Ђукановића како под чувеним шатором ћаска са председником Гадафијем, те сазнајемо да Либија жели да управо српски стручњаци из института „Дедиње” стратешки помогну њихову кардиохирургију и преузму највећу болницу у Бенгазију, онда је више него јасно да је реч о најбољој установи за лечење кардиоваскуларних болести у (југо)источној Европи.
Први човек ове установе, надалеко познати кардиохирург доцент др Бошко Ђукановић, о себи не жели много да прича. Институт је, каже, важан, мора да буде у првом плану због свега онога што постиже, због изванредних резултата, престижа и најбоље промоције српске медицине. Први човек је ту да направи тим који може да га (на)следи, да и без њега беспрекорно добро функционише. И у томе је др Ђукановић успео.
Ипак наводимо: рођен је у Ваљеву, и данас много везан за свој град. Одрастао је, каже, уз причу о ђенералу Михаиловићу, команданту Југословенске војске у отаџбини током Другог светског рата, и његову слику већ осму годину држи у својој канцеларији. Медицину је завршио у Београду, усавршавао се код најчувенијих светских зналаца у Хјустону и другим центрима, објавио више од 70 стручних и научних радова, увео многе нове методе, члан низа стручних удружења. Није ни у једној политичкој партији. Почасни је грађанин Мионице, члан Крунског савета, Управног одбора КК „Партизан”, велики заљубљеник у кошарку, шах, један од оснивача и потпредседник Удружења кардиоторокалних хирурга. Ожењен, отац двоје деце. Напомиње да је увек имао безрезервну подршку супруге и породице. Знан је добро и људима из јавног живота и „обичним пацијентима”. Тачније, познат је од Хјустона до Владивостока, где год је радио или предавао. Инсистира да Срби, као мали народ, треба на најбољи начин да промовишу своје високе домете у медицини, што он сам на сваком кораку показује и чини.

КАРДИОХИРУРШКИ ЦЕНТАР БАЛКАНА

О др Ђукановићу, пак, најречитије говори прича о самом Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње”.
Храбро су пре готово осам година заиграли на карту знања, ентузијазма и морала. Држећи се принципа и правила рада Хјустонске кардиохируршке школе, успели су да постигну до сада оно што је мало коме пошло за руком.
– Урадили смо лане више операција на отвореном срцу него сви остали центри у земљи заједно. За веома кратко време, чак двадесет пута повећали смо извоз знања оперишући срце болесницима из иностранства. То је и наша даља стратегија, то мора да буде и стратегија државе. Јер, најбоља дипломатија је медицинска дипломатија – каже др Ђукановић. – Мислим да ни једна српска фирма није направила тако крупан корак какав смо направили ми продајући свету оно највредније: своје знање.
При том, нарочито наглашава др Ђукановић, ни једног тренутка и ни на који начин нису занемарени ни ускраћени домаћи пацијенти. Неретко су њихово ваљано лечење обезбеђивали управо приходи од девизних пацијената. Угледни стручњак стога не крије да је поносан. Стратешко опредељење је да се у овој години постигне још бар два пута више у продаји знања расположивих и у Институту „Дедиње” и у целој Србији. Јер, удружени у овој области можемо много и имамо много тога да понудимо свету, који све више куца на наша врата.
– Имамо, сигурно, изузетан стручни потенцијал и доминантан квалитет ове медицине на Балкану, па и у читавој источној Европи. И ту је, на простору од Јадрана до Владивостока, па у многим арапским земљама и другде, тржиште којем је неопходно знање какво је наше, тржиште којем имамо шта да понудимо. Уз то, продаја сопственог знања је и престиж државе. Тврдим да најбољу промоцију остварује медицинска дипломатија. И зато је, поред осталог, потребна помоћ државе да се мобилише све оно што је добро, што је, несумњиво, и државни интерес. Ми, при том, не кријемо амбицију, а стално место у врху наше и европске медицине нам даје за право, да „Дедиње” у скорој будућности постане кардиохируршки центар Балкана.

ОПЕРАЦИЈА НА „УСКОМ ГРЛУ”

Шта су то све учинили лане стручњаци ове здравствене куће што им је донело место далеко испред свих других и одржало их на врху?
У најкраћем, раде онако као што ради срце које они лече, тај орган саздан од 300 грама мишића који од рођења до смрти ни тренутка не престаје да куца и само у једном дану испумпа између 7.000 и 10.000 литара крви! Обављено је овде више од 4.000 хируршких захвата, од тога 1.600 операција на отвореном срцу, толико васкуларних операција, више од 3.000 инвазивних кардиолошких процедура, уграђено је близу 1.000 стентова, стотине пејсмејкера, у амбулантама прегледано 20.000 пацијената. А за 30 година, колико ова кућа постоји, урађено је више од 25.000 операција на отвореном срцу, са резултатима равним светским, по чему је кардиохируршки тим „Дедиња” један од најискуснијих у Европи.
– Ти резултати постигнути су захваљујући, пре свега, политици куће која је окренута ка сталном едуковању и усавршавању младих стручњака, и то у најпознатијим кардиохируршким центрима Европе и Америке, у којима сам, од најбољих, учио и ја, као и моји претходници. Сада у тајне струке проничу млађе колеге. Овде се зна и поштује ред, хијерархија, експедитивност, ефикасност. То је под овим кровом, морам да кажем, укоренио професор Михајло Вучинић, који је пренео и прилагодио нама технологију рада из Хјустона. Настављено је тако после њега. Тако је и сада. Ми смо хјустонска школа у Београду која улаже у знање, у стручност, добијајући потврду и у бројним објављеним радовима наших лекара у водећим светским стручним медицинским часописима. Непрестано сарађујемо с најбољима, долазе нам врхунски стручњаци, највећа светска имена кардиохирургије, организују се ворк шопови, све је више страних лекара који долазе од нас да уче. Примамо и најбоље студенте. Најталентованије. Укратко, срећан сам да видим како све иде напред, из дана у дан су очигледна побољшања у стручном и сваком другом погледу – истиче др Ђукановић.
Има, међутим, и проблема. То је, пре свега, дуга листа чекања за операцију срца (најмање 3.500 болесника). Поражавајуће је то, с горчином каже наш саговорник, што 30 до 50 одсто њих операцију уопште неће дочекати. И то само зато што нема капацитета за толики број болесника!
– Зато смо министру здравља, премијеру, Фонду предложили проширење Института, изградњу нове зграде овде. Верујем да ће решење за то брзо да се нађе. Са новом болницом, савременом опремом и врхунским знањем које имамо, поново ћемо успоставити и програм трансплантације срца, припремамо се за имплементацију вештачког срца које је толико усавршено да је супериорно у односу на органско. Планова је много, као и спремности за њихово остварење. Уосталом, не смемо да дозволимо да људи умиру само зато што су операциони блокови „уско грло” наше кардиохирургије!

***

Таленти
На иницијативу др Бошка Ђукановића основана је и Фондација „Војислав К. Суботић” из чијих се прихода, односно донација имућних и хуманих људи, финансира стручно усавршавање најталентованијих младих кардиохирурга у најеминентнијим европским и светским кардиохируршким центрима.

***

Порука
Чувени кардиохирург Дентон Кули, са Тексашког универзитета, у недавном видео обраћању поручио је да је „Дедиње” један од најеминентнијих кардиоваскуларних центара у свету, те да је изузетно поносан што је учествовао у едукацији лекара овог института. То је још једна убедљива потврда угледа који Институт „Дедиње” ужива у свету, и у струци и међу пацијентима.

 

Женско иновативно
предузетништвo
Искуство
као подршка


Реализацију
пројекта подржало

Кабинет Министра
за иновације и
технолошки развој

-----------------------


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију